петак, 14. фебруар 2014.

POLITIKA : Cede med za Evropu

Prenosimo vam u celosti saopštenje lista Politika u kom se pojavio najstariji član naše zajednice P.G. Todorović. Članak možete pogledati OVDE (klik, klik)


Do pre tri godine izvoz nije postojao, a sada pčelari čačanskog kraja isporučuju vagone meda u Italiju i Nemačku.



Savo Todorović ispred svojih košnica


Čačak – Iz svojih stotinu košnica Savo Todorović (67) iz Miokovaca iscedio je lane po 55 kilograma meda i utovario za kupce u Italiji i Nemačkoj, pa tako prosečnu pčelarsku godinu na kraju učinio slatkom. Jer, ovo je njegov prvi izvozni posao i bio mu je, kako kaže, „batli“.
– Izvezao sam dve tone bagremovog po 2,5 evra i tri tone suncokretovog meda po dva evra za kilogram. Roba je u zemljama odredišta prošla sve bakteriološke i hemijske analize i tako se još jednom pokazalo da se u Srbiji cedi med vrhunskog kvaliteta – veli Todorović za „Politiku“.
Do pre samo tri godine izvoz meda iz Srbije bio je nepoznata kategorija da bi se naši pčelari, po svojstvima svoje robe, vinuli odmah u evropski vrh.
– Kupci iz inostranstva koriste srpski med kako bi, mešanjem, oplemenili kineski ili argentinski, i tako dobijaju proizvod koji se uklapa u standarde Evropske unije. Med iz Srbije, inače, na evropskom tržištu je dvostruko skuplji od konkurentske robe iz Kine i Argentine – objašnjava Todorović.
Kilogram tako brendiranog meda, inače, u Nemačkoj košta između osam i deset evra.
Pčelar iz Miokovaca kaže da je izvozom najavljen preporod srpskog pčelarstva, iako se ono danas oslanja uglavnom na ostarale ljude, i da velike zasluge za napredak pripadaju Savezu pčelarskih organizacija Srbije, na čijem je čelu Rodoljub Živadinović.
Todorović je sa poletom sklopio i plan da od izvoznih prihoda opremi u svom domaćinstvu posebne prostorije za poslove s medom, oko kojih mu pomažu svi ukućani, supruga, sin i snaha, unučići... Prezadovoljan je lanjskim prinosom od 55 kilograma po košnici jer godina nije bila posebno rodna za pčelare:
– Najpre sam, u maju, našao 1.200 kilograma bagremovog meda u svom selu, zatim u junu još 3.000 suncokretovog u ataru Alibunara, u Banatu, pa nekoliko stotina kilograma šumskog u Donjoj Trepči ispod Bukovika. Bez seobe košnica ništa ne bih uradio i isplatilo se, iako je to dodatni i velik posao.
Todorovići pčelare već decenijama, ali Savo ističe da je vodeći izvoznik u čačanskom kraju prošle godine bio Dragan Čvrkić iz susednih Trbušana, koji je u inostranstvo plasirao vagon meda. Velik izvoz – 7,5 tona za Nemačku – zabeležio je i Aco Vujović iz Prilika, koji u dva pčelinjaka ima 300 košnica. Njemu je bagremov med plaćan 260 a od lipe 220 i 230 dinara, potpuno je posvećen svom poslu i konstruisao je poseban utovarivač za seobu košnica.
Dragomir Zrnić, predsednik Društva pčelara „Čačak“, ocenjuje da med iz Srbije ima veliku šansu na svetskom tržištu.
– Ranije su ga izvozili mešetari, najpre krštavali šećerom pa onda prodavali kao srpski u Italiji, Nemačkoj i Sloveniji. Međutim, sada je to organizovani izvoz, i poslovi eksporta poveravaju se firmama koje prođu na konkursu Saveza pčelarskih organizacije Srbije. Inače, za naš med bili su zainteresovani Tunišani, pre događaja u njihovoj zemlji, jer im je potreban za ishranu turista, interesovao se i beogradski muftija Hamdija Jusufspahić radi izvoza u islamske zemlje. A Italijani su, recimo, nudili šest i više evra za kilogram čistog bagremovog meda, radi korišćenja u farmaceutskoj industriji – naglašava Zrnić za naš list.
Čelnik DP „Čačak“ ipak dodaje da izvozna priča o medu nije baš potpuno slatka:
– Poslednjih godina prinosi u pčelarstvu podbacuju. Livade su nam podivljale, mršave i nema nektara, jer nema stoke da bi đubrila pašnjake. Jedna ovca izluči pola kilograma mokraće i stajnjaka na dan, a kad nje nema na livadi, onda ni livada ne živi svoj život.
Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da su naši pčelari prošle godine na tržištu Evropske unije prodali 2.000 tona meda, ili dva puta više nego 2009. kad je izvoz iznosio 916 tona.
Gvozden Otašević
objavljeno: 03.02.2011.

Нема коментара:

Постави коментар